Ko su i šta hoće Šiptari

Мр П­авле Џ­ел­ет­овић Ив­анов р­ођен је 1. ј­ан­у­ара 1931. г­од­ине у С­увом Д­олу код Л­ипљ­ана, К­ос­ово и М­ет­ох­ија − Ј­ужна С­рб­ија. Три ра­зр­еда осно­вне шк­оле з­ав­ршио је у С­увом Д­олу, а ч­етв­рти, као и­зб­егл­ица у Др­угом све­тском р­ату, у В­рња­чкој Б­ањи. Н­ижу ги­мн­аз­ију з­ав­ршио је у Пр­ишт­ини, Срп­ску учи­тељ­ску шко­лу за­вр­ша­ва у При­зре­ну, Ви­шу пе­да­го­шку шко­лу и Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет у Ско­пљу, а ма­ги­стри­рао је у Бе­о­гра­ду. Пре­ко три­де­сет го­ди­на ба­ви се књи­жев­ном кри­ти­ком. Ра­до­ве је об­ја­вљи­вао у књи­жев­ним ча­со­пи­си­ма „Баг­да­ла“, „Око“, „Го­ро­цвет“, „Стре­мље­ња“, „Збор­ник клу­ба пи­са­ца Чу­ка­ри­це“, „Пра­ско­зор­је“, „Бил­тен“ (ко­ји из­ла­зи у Изра­е­лу на срп­ском је­зи­ку), „Стиг“, и дру­гим. Об­ја­вио је ви­ше есе­ја, чла­на­ка и фељ­то­на у днев­ним ли­сто­ви­ма „Ве­чер­ње но­во­сти“, „Екс­прес По­ли­ти­ка“, „Је­дин­ство“, „НИН“, „Ду­га“, „ЈУ Но­во­сти“, „Све­док“ „Глас јав­но­сти“, као и у ра­дио-еми­си­ја­ма Ра­дио Бе­о­гра­да, Ра­дио При­шти­не, Ра­дио Но­вог Са­да. Аутор је књи­га: „Че­до­љу­бља“ − збир­ка пе­са­ма за де­цу, „Но­стра­да­му­со­ва про­ро­чан­ства“, „Шип­тар­ска 21. СС-ди­ви­зи­ја ’Скен­дер­бег’“, „Стра­да­ње Је­вре­ја на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји“, „Ко­сов­ски бој у сли­ци и ре­чи“, „Ка­ча­ци Ко­со­ва и Ме­то­хи­је“, „Шип­тар­ски на­ци­о­нал­ни фа­ши­стич­ки ко­ми­те­ти“, мо­но­гра­фи­ја ње­го­вог род­ног се­ла „Су­ви До“, „Ко­ре­ни ба­ли­стич­ког по­кре­та, ма­сов­ност и зло­чи­ни“, „Ко су и шта хо­ће Шип­та­ри“, „Твор­ци тај­ног пла­на“, ро­ман „Бра­ћа“, „Ко­смет­ски све­ти­о­ник“, „Ко­смет­ске суд­би­не“ − ко­а­у­тор, „Зло­чи­ни Ар­ба­на­са над Ср­би­ма“, „Род, род­би­на и срод­ство“, „Кроз Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру“ − ко­а­у­тор. Уче­ство­вао је на не­ко­ли­ко ме­ђу­на­род­них на­уч­них сим­по­зи­ју­ма на ко­ји­ма има об­ја­вље­не ра­до­ве у од­го­ва­ра­ју­ћим збор­ни­ци­ма. Био је уред­ник и осни­вач „Бил­те­на“ и ча­со­пи­са „Пра­ско­зор­ја“. До­бит­ник је дру­ге на­гра­де за нај­бо­љу љу­бав­ну при­чу, као и на­гра­де за крат­ку при­чу, у ча­со­пи­су „Тик-Так“. Био је ре­цен­зент не­ко­ли­ко књи­га, ча­со­пи­са и уџ­бе­ни­ка. Не­ке од ње­го­вих пе­са­ма ушле су у ан­то­ло­ги­ју пе­са­ма за де­цу из­да­те 1993. го­ди­не. Рад­ни век про­вео је у но­ви­нар­ству, обра­зо­ва­њу и из­да­вач­кој де­лат­но­сти. До­бит­ник је По­ве­ље Све­срп­ског са­ве­за, Кра­љев­ског књи­жев­ног клу­ба „Ка­ра­ђор­ђе­вић“ за при­по­вет­ку „Ву­кај­ло­ва ка­зи­ва­ња“, као и мно­гих дру­гих по­хва­ла, пла­ке­та и при­зна­ња, од ра­зних ор­га­ни­за­ци­ја и ин­сти­ту­ци­ја. Го­во­ри ру­ски. Од 1975. го­ди­не жи­ви и ра­ди у Бе­о­гра­ду.